Tri meseca posle katastrofalne poplave, tugu i brigu kod unesrećenih je zamenio bes. Razlog - država ih potpuno zaboravila, a opština na njihovoj muci zaradila desetak i više miliona dinara.
U naletu Drine početkom decembra u crno je zavijeno oko 600 domaćinstava. U jednom danu voda im je odnela gotovo sve, nameštaj, belu tehniku, ogrev, zimnicu. Ostali samo goli zidovi, i to dobro natopljeni vodom. Sve to je posle povlačenja vode trebalo obnoviti i nastaviti život. Pomoć su tih dana obećali svi. Predsednik Tadić, ministri Dačić, Dragin, kasnije i Krkobabić su došli u Ljuboviju, pred televizijskim kamerama obećavali da će država pomoći. međutim, ni najveći pesimisti nisu pomišljali da od pomoći ni posle tri meseca neće biti ništa. Gašenjem TV kamera ugasile su se i nade da će pomoć zaista stići.
- Kakva pomoć, kakvi bakrači. Sve mi je u kući uništeno, od nameštaja do podova. Sa troje dece živimo na betonu, zimnica propala, voda odnema drva. A do sada sam dobio 500 kila uglja, džak brašna, pet rolni toalet papira, nekoliko sapuna i tri ćebeta. Dobismo nedavno i deset hiljada dinara pomoći. Taman da platim struju koju sam potrošio pokušavajući da osušim zidove - ogorčen je Arsen Mladenović iz Kosovske ulice.
Ogorčeni su i ostali unesrećeni, pogotovo načinom raspodele pomoći od lokalne samouprave.
- Od 200 tona uglja dobijenog od "Kolubare" kao pomoć, naši opštinari prvo namiriše školu i zgradu opštine, a ostalo podeliše narodu. Tako im opštinski budžet posta bogatiji za oko 600.000 dinara. Dobijenih dvadeset tona nafte podeliše javnim preduzećima, i tu lepo zaradiše. Isto bilo i sa podelom para. Od 15 miliona dinara koji su stigli sa raznih strana, narodu podeliše trećinu. I tu u budžetu osta desetak miliona. Trebaće im valjda, ovo je predizborna godina - kaže Nikola Knežević, vlasnik etnosela Vrhpolje.
Da nije daleko od istine, bar kada je o izborima reč, donekle je potvrdio i prvi čovek opštine Milovan Kovačević(SPS).
- Na sledećim izborima će se pokazati da li smo ispravno postupili - lakonski odgovara predsednik Kovačević na kritike o načinu raspodele dobijenog uglja, nafte i novca, ogorčenosti građana i zakonitosti takvih odluka.
I dok on, kao pravi srpski političar, i u ovakvim situacijama razmišlja o budućim izborima, većina od 600 domaćinstava lupa glavu kako da prehrani ukućane.
- Lako je njima da misle o izborima dok primaju platu od preko sto hiljada dinara. Nas niko ne pita šta smo jeli ova tri meseca, čime smo hranu kupovali. Da mi u trgovini ne daju na veresiju, ne znam šta bih. Mislio sam da će neka pomoć stići, da dug platim, ali od toga izgleda nema ništa. Sad tek ne znam šta da radim. Dug se nagomilao, proleće stiglo, para nemam ni za baštu da posejem, malinu obradim - s besom u glasu priča jedan pedesetogodišnjak ne želeći da mu se ime pojavi u novinama "jer će onda svi znati kod koga je uzimao na veresiju".
- Nikakvu pomoć više ne očekuj. Državu Ljubovija ne interesuje, malo je ovde birača u odnosu na Kraljevo i Loznicu, a i nemaju vremena od međusobnih svađa. Ovi naši gledaju samo sebe i svoje đžepove, za narod ih baš briga - mudro mu odgovara prvi komšija.
Da je u pravu, bar kada su lokalni političari u pitanju, govori i činjenica da se na predlog odbornika Rada Petrovića, iznetog na poslednjoj sednici SO, da se odbornici odreknu svojih dnevnica u korist poplavljenih niko nije ni osvrnuo, niti ga je predsednik SO Rade Jovanović zvani Bugarin (DS) stavio na glasanje.
Rasparene čizme
Nedavno je u opštinski Crveni krst stigla i pošiljka obuće koja je deljena poplavljenima. Posebnu pažnju privlače čizme u stilu sedamdesetih, sa velikom štiklom i platformom na đonovima. U paketima nije bilo donjeg veša i kartonske obuće, kao u nekim drugim mestima, ali je u više desetina kutija obuća bila rasparena.
